"informativni razgovor"

Ovaj forum može sadržavati informacije koje nisu u skladu sa misijom ovog foruma.

Moderator: sanela

Post Reply
StopBup
Posts: 3508
Joined: Tue May 21, 2019 1:52 pm

"informativni razgovor"

Post by StopBup »

Nekad i okolnosti mogu biti bitna stvar u borbi sa ovom nasom bolescu.

Evo da podsetim, pisao sam kako sam uhapsen proletos zbog krsenja policijsog casa, i kako sam se zarekao da kaznu necu platiti, vec cu otici u zatvor i odsluziti je. Takva odluka je bila i zbog trenutnog besa, a i iz neke podsvesti da ipak necu tek tako presteti da pravim recidive, i da ce mi zatvor verovatno dobro doci kako bih prelomio/utvrdio apstinenciju, kako god, jos se radilo o prekrsaju, tako da mi takva kazna ne bi pravila nikakav problem prilikom kasnijeg eventualnog zaposljenja.

Kad sam uhapsen zbog krsenja policijskog casa, jos uvek sam se nalazio u onom prosloprolecnom recidivu. Ubrzo nakon toga sam izasao iz recidiva, ali mi se opet nakon mesec dana desio jednodnevni kiks, pa za neke tri sedmice opet. To sam tada posmatrao "kao da nista nije bilo", ali naravno da to u sustini nije bas tako. Posle ta dva kiksa, stvarno sam bio cist poptuno nekih dva, tri meseca, nebitno, osilio se, isao kao june kroz zivot, radio, neretko se druzio sa normalnom ekipom, isao na druzenja, izbegavao i alkohol na nekim okupljanjima tipa kuvanje kotlica, ili pecenje rostilja, gde je vecina drustva pijuckala, a ja ne, jer sam svestan da ako bih popio, da bi to moglo lako da me odvede u recidiv sa drogom, pa sam cak i zbog toga sebe punio nekim laznim samopouzdanjem, u smislu kako mi ne treba ni alkohol, i kako sam satro skoro pa resio svoj problem sa zavisnoscu.

Mala digresija, stvarno mi je drago da mi je i taj alkohol koji sam ranije voleo, postao totalno neprivalacan, i stvarno kao da niakad nisam pio. U svom drustvu, imam ljudi koji vole da popiju po malo, ali mi to ne smeta, jer su oni normalni, nisu narkomani niti alkoholni zavisnici i ne dovode se u ono stanje od alkohola da budu naporni, agresivni i ostalo.

Tokom leta radio sam normalno, znao sam da zapadnem u neku psihicku krizu, koji sam nazivao "medjuprostorom", a taj medjuprostor nisam bas nisam umeo sam sebi da definisem, to je vreovatno bila potreba ili naznaka da sam jos tada trebao da potrazim strucnu pomoc koju sam tada i sam sebi i na predloge clanova foruma ekspicitno odbijao. Radio sam tokom leta prilicno naporno ne previse, cesto sam radio i po celu noc, taj nocni posao mi je bio prilicno naporan, navodnjavanje njive koje sam pominjao, verovatno se secate. To mi je bilo nekako i napornije od fizicki mnogo tezih poslova koje sam cesto radio preko dana. Ranijih godina sam obavezno nocu navodnjavao uz pivo, nekad dop, a kasnije kad sam se navukao na bup, obavezno uz bup. Proslo i pretporlo leto, to sam radio iskljucivo cist, pa i time sebi nabijao neko lazno samopouzdanje, koje me je kasnje sacekalo.

Na jesen, kad je novac poceo prilicno da kaplje, ja sam se osilio, osetio se kao neki veliki gazda i pocetkom oktobra poceo da se "castim". To sam prijavio na forumu nakon par dana. Nije to bilo konstantno "radjenje", nisam se dovodio u stanje fizickih kriza, ali kao sto svi ovde znao, fizicka zavisnost je mnogo manji problem od problema u glavi koji zahteva mnogo temeljnje resavanje, ozbiljnije promene i napore u glavi kako bismo se promenili na duze staze. Jesenji recidiv je potrajao do pocetka novembra.

Krajem oktobra bivam zaustavljen i pretresen od strane policije zbog bahatog parkiranja. Pronadjeni su mi tragovi drogiranja, prazna keseca, ali ne i droga. Priznao sam da sam drogiran, ali da nemam vise. Nakon detaljnog pretresa, pustili su me, ali su naravno uzeli podatke, i zapisali broj registarskih tablica.

Tada jos nisam bio na poternici, ali nakon 20-ak dana zvoni meni telefon, nepozat broj, ja mislio musterija, jer mi je tad cesto zvonio telefon zbog sezonske robe koju sam prodavao, ali nije bio kupac, vec inspektor kriminalisticke policije. Mene je zbunilo to sto je kriminalisticka policija, em sto nisam znao da sam na poternici zbog neplacene kezne, em sto sam nedavno uhvacen drogiran i sto su mi nadjeni tragovi drogiranja. Mislio sam da me zovu iz kriminalisticke na "informativi razgovor", da vide da li bih drukao od koga sam kupovao. Bunilo me to sto nisam pao, ali sam ipak pomislio da me zovu zbog toga, jer se radilo o kriminalistickoj pliciji. Ja sam otisao da skinem tu bedu sa vrata, da kazem da nisam imao direktnu vezu, da se ne drogiram stalno, i da se nisam u opste drogirao otkad su me njhove kolege zaustavile. Ne bih drukao ne znam sta da mi rade, ali sam otisao da skinem tu bedu sa vrata, jer su mi oni rekli da ce me uhapsiti u koliko ne dodjem. Vec su bili kod mene na stanu, zatekli moju mamu, a ona im je rekla da sam na selu.

Eto malo duzi uvod, jer ja kad nesto pisem, volim sve odpocetka da napisem.

Kad sam dosao u policiju, rekli su mi da imam neplacenu kaznu i da sam na poternici. Meni tu klikne u glavi, znao sam da sam izasao iz recidiva tek pre 20-ak dana, i odlucim da idem u zatvor na 50 dana da utvrdim tu apstinenciju. Javljam mojima, inspektoru govorim da necu platiti kaznu i da me procesuiraju za zatvor.

Prvih 5-6 dana sam gurao po svom ranijem stavu, "na suvo", bez strucne pomoci, u stvari nije bilo bas na suvo, jer sam kupovao neku terapiju tamo na crno, i placao je cigarama, uvidjam da ne radim nista dobro... U medjuvrmenu sam shvatio da nas novosadski zatvor ima jako dobru medicinsku podrsku, dobar lekar opste prakse, dobar zubar, i odlicna mlada psihijatrica. Skuplajm "muda", pisem se kod psihijatrice, i odlucujem da kazem da sam ja u stvari dosao u zatvor da se lecim od droge, da namerno nisam hteo da platim tu kaznu, vec da utvrdim apstinenciju. Takodje sam rekao da sam prvo mislio bez strucne pomoci, ali da sam prelomio i to, i da sam resio da konacno krenem u resavanje tog problema uz strucni nadzor. Rekao sam joj da prvi put trazim strucnu pomoc, i da iz sveg srca zelim i hocu da zavrsim svoju drogersku karijeru.

Ispricao sam joj u prvom razgovoru sve bitno iz svoje istorije, odmah sam joj bio zanimljiv, ne znam zasto tacno, videla je da sam obrazovan, recit, komunikativan, iskren, i valjda je prepoznala u meni tu moju iskrenu zelju da se resim te posasti zvana droga/zavisnost. Psihijatrica nam je bila na raspologanju dva puta sedmicno, ponedeljkom i cetvrtkom, i da se slobodno pisem kad god hocu kod nje, to jest tim danima kad je ona tu. Isao sam na razgovre jednom sedmicno, a terapiju sam odmah dobio, koju sam posle smanjivao i potpuno ukinuo pod njenim nadzorom.

Tamo smo mogli na kantini da kupimo svesku a4 formata, ja sam je kupio, zapisivao svoje misli, aktivnosti, osecanja, i nosio njoj da cita na svake dve sedmice. Imam utisak da mi se bas posvetila, mlada je, ali vidi se da predano radi svoj posao, i da se iskreno posveti pacijentu kad vidi kod njega da mu je stalo do promene i da se trudi da je ostvari.

Zatvor sam shvatio bas kao lecenje, ne kao kaznu, mogao sam u svakom trenutku da zovem moje kuci i da kazem da mi se plati kazna i da idem kuci, ali nisam hteo, hteo sam to da odradim do kraja.

U zatvoru je bilo svakakvih ljudi, na tom prekrsajnom odeljenju ima svega. Od onih koji nemaju da plate neku smesnu kaznu, pa robijaju, do onih koji imaju i 20 godina robije, sto krivicno, sto prekrsajno, i koji su navikli na zatvorski zivot. Bilo je i ubica, i ozbiljnih kriminalaca, obijaca sefova, dielra, ma svaga. Bilo je i naravno dobrih ljudi, koji su eto tu zbog prekrsaja koji mora da se robija, koji ne moze novcano da se resi, a bilo je i onih koji su rano ostali bez roditelja, pa eto nauculi ljudi da se snalaze za zivot na pogresan nacin.

Ja sam se tamo jako dobro snasao, zbog svoje uklopive prirode, u opste se nisam laktao da postanem vodja paviljnona, niti me je to zanimalo. Bilo je trojica vodja paviljona, a ja sam se sa ovim glavnim jako zgotivio i pola robije sam bio na crno sam njim u sobi. Kad su nas obilazili komandiri i medicinsko osoblje zbog terapije, bio sam u svojoj zvanicnoj sobi, a inace sam spavao i najvise vremena provodio u toj najbojoj, namirnijoj i najcistiojoj sobi sa tim vodjom paviljona. Njemu sam ispricao svoju pricu, i on mi je pored doktorke dosta pomogao. On je mladji od mene 3 godine, ali je kao jako mlad ostao bez roditelja, i jebi ga, kako bi imao, radio je covek i pogresne stvari, pa ima 4-5 godina robije, sto prekrsajne, sto krivicne, a ima i dvoje ne ve ctako malo dece. Kad je on dobio redarstvo, pitao me je da budem taj dan u njgovoj sobi, kako se neko ne bi usudio da krade, jer su ostala trojica iz te sobe vec bili redari pre njega, pa bi soba bila prazna dobar deo dana. Meni se svideo taj mir koji sam tu imao, pitao njega da budem tu ostatak kazne "na crno", on se slozio, tako da sam ja oko pola kazne bio u toj sobi. Tu sam na miru mogao da pisem to sto mi je doktorka rekla, mogao sam da citam knjige, vezbam, resavam enigmatiku na miru, a kad bih hteo, odlazio bih u tv salu, druge sobe, igrao drustvene igre, najvise sah, mada i monopol, ne ljuti se covece, jamb, a gledao sam po malo i televiziju.

U zatvoru sam naucio mnogo vise da cenim sebe, naucio sam da iskuliram gluposti i neke sitne provokacije bezveznih ljudi, brzo sam tamo postao jedan od omiljnenih likova, a sve sam radio na finjaka, nikakvu svadju i silu nisam primenjivao.

Jedva sam cekao cetvrtak, kad sam isao kod doktorke, da razgovaram sa njom i da joj podnosim izvestaj i pricam o svom trenutnom stanju, napretku i generalno o boravku u zatvoru. Zadnjih oko 7 dana, potpuno smo izbacili terapiju, a jako mi je krivo sto nisam uspeo da odem kod nje na razgovor kad sam imao zadnju priliku, da mi da jos neki savet, sta dalje i tako to, jer me zajebao neki nadrkani komandir koji je bio taj dan.

U glavnom, nakon zavora, nastavio sam dobro da delam, sad razmisljam o daljem koraku sto se tice strucnog lecenja, kao sto znate smanjio sam i cigare kojih cu se uskoro resiti, imam jos vremena da razmislim da li cu od proleca ziveti samostalno ili sa mojima... Imam jos da pisem, samo se sad umorih, evo dosta za pocetak.
Frajla
Posts: 1973
Joined: Mon Jul 27, 2015 3:01 pm

Re: "informativni razgovor"

Post by Frajla »

StopBup wrote: Sun Mar 07, 2021 8:52 pm Nekad i okolnosti mogu biti bitna stvar u borbi sa ovom nasom bolescu.

Evo da podsetim, pisao sam kako sam uhapsen proletos zbog krsenja policijsog casa, i kako sam se zarekao da kaznu necu platiti, vec cu otici u zatvor i odsluziti je. Takva odluka je bila i zbog trenutnog besa, a i iz neke podsvesti da ipak necu tek tako presteti da pravim recidive, i da ce mi zatvor verovatno dobro doci kako bih prelomio/utvrdio apstinenciju, kako god, jos se radilo o prekrsaju, tako da mi takva kazna ne bi pravila nikakav problem prilikom kasnijeg eventualnog zaposljenja.

Kad sam uhapsen zbog krsenja policijskog casa, jos uvek sam se nalazio u onom prosloprolecnom recidivu. Ubrzo nakon toga sam izasao iz recidiva, ali mi se opet nakon mesec dana desio jednodnevni kiks, pa za neke tri sedmice opet. To sam tada posmatrao "kao da nista nije bilo", ali naravno da to u sustini nije bas tako. Posle ta dva kiksa, stvarno sam bio cist poptuno nekih dva, tri meseca, nebitno, osilio se, isao kao june kroz zivot, radio, neretko se druzio sa normalnom ekipom, isao na druzenja, izbegavao i alkohol na nekim okupljanjima tipa kuvanje kotlica, ili pecenje rostilja, gde je vecina drustva pijuckala, a ja ne, jer sam svestan da ako bih popio, da bi to moglo lako da me odvede u recidiv sa drogom, pa sam cak i zbog toga sebe punio nekim laznim samopouzdanjem, u smislu kako mi ne treba ni alkohol, i kako sam satro skoro pa resio svoj problem sa zavisnoscu.

Mala digresija, stvarno mi je drago da mi je i taj alkohol koji sam ranije voleo, postao totalno neprivalacan, i stvarno kao da niakad nisam pio. U svom drustvu, imam ljudi koji vole da popiju po malo, ali mi to ne smeta, jer su oni normalni, nisu narkomani niti alkoholni zavisnici i ne dovode se u ono stanje od alkohola da budu naporni, agresivni i ostalo.

Tokom leta radio sam normalno, znao sam da zapadnem u neku psihicku krizu, koji sam nazivao "medjuprostorom", a taj medjuprostor nisam bas nisam umeo sam sebi da definisem, to je vreovatno bila potreba ili naznaka da sam jos tada trebao da potrazim strucnu pomoc koju sam tada i sam sebi i na predloge clanova foruma ekspicitno odbijao. Radio sam tokom leta prilicno naporno ne previse, cesto sam radio i po celu noc, taj nocni posao mi je bio prilicno naporan, navodnjavanje njive koje sam pominjao, verovatno se secate. To mi je bilo nekako i napornije od fizicki mnogo tezih poslova koje sam cesto radio preko dana. Ranijih godina sam obavezno nocu navodnjavao uz pivo, nekad dop, a kasnije kad sam se navukao na bup, obavezno uz bup. Proslo i pretporlo leto, to sam radio iskljucivo cist, pa i time sebi nabijao neko lazno samopouzdanje, koje me je kasnje sacekalo.

Na jesen, kad je novac poceo prilicno da kaplje, ja sam se osilio, osetio se kao neki veliki gazda i pocetkom oktobra poceo da se "castim". To sam prijavio na forumu nakon par dana. Nije to bilo konstantno "radjenje", nisam se dovodio u stanje fizickih kriza, ali kao sto svi ovde znao, fizicka zavisnost je mnogo manji problem od problema u glavi koji zahteva mnogo temeljnje resavanje, ozbiljnije promene i napore u glavi kako bismo se promenili na duze staze. Jesenji recidiv je potrajao do pocetka novembra.

Krajem oktobra bivam zaustavljen i pretresen od strane policije zbog bahatog parkiranja. Pronadjeni su mi tragovi drogiranja, prazna keseca, ali ne i droga. Priznao sam da sam drogiran, ali da nemam vise. Nakon detaljnog pretresa, pustili su me, ali su naravno uzeli podatke, i zapisali broj registarskih tablica.

Tada jos nisam bio na poternici, ali nakon 20-ak dana zvoni meni telefon, nepozat broj, ja mislio musterija, jer mi je tad cesto zvonio telefon zbog sezonske robe koju sam prodavao, ali nije bio kupac, vec inspektor kriminalisticke policije. Mene je zbunilo to sto je kriminalisticka policija, em sto nisam znao da sam na poternici zbog neplacene kezne, em sto sam nedavno uhvacen drogiran i sto su mi nadjeni tragovi drogiranja. Mislio sam da me zovu iz kriminalisticke na "informativi razgovor", da vide da li bih drukao od koga sam kupovao. Bunilo me to sto nisam pao, ali sam ipak pomislio da me zovu zbog toga, jer se radilo o kriminalistickoj pliciji. Ja sam otisao da skinem tu bedu sa vrata, da kazem da nisam imao direktnu vezu, da se ne drogiram stalno, i da se nisam u opste drogirao otkad su me njhove kolege zaustavile. Ne bih drukao ne znam sta da mi rade, ali sam otisao da skinem tu bedu sa vrata, jer su mi oni rekli da ce me uhapsiti u koliko ne dodjem. Vec su bili kod mene na stanu, zatekli moju mamu, a ona im je rekla da sam na selu.

Eto malo duzi uvod, jer ja kad nesto pisem, volim sve odpocetka da napisem.

Kad sam dosao u policiju, rekli su mi da imam neplacenu kaznu i da sam na poternici. Meni tu klikne u glavi, znao sam da sam izasao iz recidiva tek pre 20-ak dana, i odlucim da idem u zatvor na 50 dana da utvrdim tu apstinenciju. Javljam mojima, inspektoru govorim da necu platiti kaznu i da me procesuiraju za zatvor.

Prvih 5-6 dana sam gurao po svom ranijem stavu, "na suvo", bez strucne pomoci, u stvari nije bilo bas na suvo, jer sam kupovao neku terapiju tamo na crno, i placao je cigarama, uvidjam da ne radim nista dobro... U medjuvrmenu sam shvatio da nas novosadski zatvor ima jako dobru medicinsku podrsku, dobar lekar opste prakse, dobar zubar, i odlicna mlada psihijatrica. Skuplajm "muda", pisem se kod psihijatrice, i odlucujem da kazem da sam ja u stvari dosao u zatvor da se lecim od droge, da namerno nisam hteo da platim tu kaznu, vec da utvrdim apstinenciju. Takodje sam rekao da sam prvo mislio bez strucne pomoci, ali da sam prelomio i to, i da sam resio da konacno krenem u resavanje tog problema uz strucni nadzor. Rekao sam joj da prvi put trazim strucnu pomoc, i da iz sveg srca zelim i hocu da zavrsim svoju drogersku karijeru.

Ispricao sam joj u prvom razgovoru sve bitno iz svoje istorije, odmah sam joj bio zanimljiv, ne znam zasto tacno, videla je da sam obrazovan, recit, komunikativan, iskren, i valjda je prepoznala u meni tu moju iskrenu zelju da se resim te posasti zvana droga/zavisnost. Psihijatrica nam je bila na raspologanju dva puta sedmicno, ponedeljkom i cetvrtkom, i da se slobodno pisem kad god hocu kod nje, to jest tim danima kad je ona tu. isao sam na razgovre jednom sedmicno, a terapiju sam odmah dobio, koju sam posle smanjivao i potpuno ukinuo pod njenim nadzorom.

Tamo smo mogli na kantini da kupimo svesku a4 formata, ja sam je kupio, zapisivao svoje misli, aktivnosti, osecanja, i nosio njoj da cita na svake dve sedmice. Imam utisak da mi se bas posvetila, mlada je, ali vidi se da pedano radi svoj posao, i da se iskreno posveti pacijentu kad vidi kod njega da mu je stalo do promene i da se trudi da je ostvari.

Zatvor sam shvatio bas kao lecenje, ne kao kaznu, mogao sam u svakom trenutku da zovem moje kuci i da kazem da mi se plati kazna i da idem kuci, ali nisam hteo, hteo sam to da odradim do kraja.

U zatvoru je bilo svakakvih ljudi, na tom prekrsajnom odeljenju ima svega. Od onih koji nemaju da plate neku smesnu kaznu, pa robijaja, do onih koji imaju i 20 godina robije, sto krivicno, sto prekrsajno, i koji su navikli na zatvorski zivot. Bilo je i ubica, i ozbiljnih kriminalaca, obijaca sefova, dielra, ma svaga. Bilo je i naravno dobrih ljudi, koji su eto tu zbog prekrsaja koji mora da se robija, koji ne moze novcano da se resi, a bilo je i onih koji su rano ostali bez roditelja, pa eto nauculi ljudi da se snalaze za zivot na pogresan nacin.

Ja sam se tamo jako dobro snasao, zbog svoje uklopive prirode, u opste se nisam laktao da postanem vodja paviljnona, niti me je to zanimalo. Bilo je trojica vodja paviljona, a ja sam se sa ovim glavnim jako zgotivio i pola robije sam bio na crno sam njim u sobi. kad su nas obilazili komandiri i medicinsko osoblje zbog terapije, bio sam u svojoj zvanicnoj sobi, a inace sam spavao i najvise vremena provodio u toj najbojoj, namirnijoj i najcistiojoj sobi sa tim vodjom paviljona. Njemu sam ispricao svoju pricu, i on mi je pored doktorke dosta pomogao. On je mladji od mene 3 godine, ali je kao jako mlad ostao bez roditelja, i jebi ga, kako bi imao, rado je covek i pogresne stvari, pa ima 4-5 godina robije, sto prekrsajne, sto krivicne. Kad je on dobio redarstvo, pitao me je da budem taj dan u njgovoj sobi, kako se nemo ne bi usudio da krade, jer su ostala trojica iz te sobe vec bili redari pre njega, pa bisoba bila prazna dobar deo dana. Meni se svideo taj mir koji sam tu imao, pitao njega da budem tu ostatak kazne "na crno", on se slozio, tako da sam ja oko pola kazne bio u toj sobi. Tu sam na miru mogao da pisem to sto mi je doktorka rekla, mogao sam da citam knjige, vezbam, resavam enigmatiku na miru, a kad bih hteo, odlazio bih u tv salu, igrao drudtvene igre, najvise sah, mada i monopol, ne ljuti se covece, jamb, a gledao sam po malo i televiziju.

U zatvoru sam naucio mnogo vise da cenim sebe, naucio sam da iskuliram gluposti i neke sitne provokacije bezveznih ljudi, brzo sam tamo postao jedan od omiljnenih likova, a sve sam radio na finjaka, nikakvu svadju i silu nisam primenjivao.

Jedva sam cekao cetvrtak, kad sam isao kod doktorke, da razgovaram sa njom i da joj podnosim izvestaj i pricam o svom trenutnom stanju i generalno o boravku u zatvoru. Zadnjih oko 7 dana, potpuno smo izbacili terapiju, a jako mi je krivo sto nisam uspeo da odem kod nje na kad sam imao zadnju priliku, da mi da jos neki savet, sta dalje i tako to, jer me zajebao neki nadrkani komandir koji je bio taj dan.

U glavnom, nakon zavora, nastavio sam dobro da delam, sad razzmis;jam o daljem koraku sto se tice strucnog lecenja, kao sto znate smanjio sam i cigare kojih cu se uskoro resiti, imam jos vremena da razmislim da li cu od proleca ziveti samostalno ili sa mojima... Imam jos da oisem, samo se sad umorih, evo dosta za pocetak.
I ovo je tebi “ ozbiljan pristup lecenju”?
Otisao u tvorza da se skines i iz dosade odes kod zatvorskog psihijatra koji te je bas zgotivio.

Za 50 dana u tvorza si naucio mnogo i postao si tamo omiljen. Well done stope. Najbitnije je kako te drugi vide i da li si im zanimljiv
StopBup
Posts: 3508
Joined: Tue May 21, 2019 1:52 pm

Re: "informativni razgovor"

Post by StopBup »

Frajla wrote: Sun Mar 07, 2021 9:18 pm

I ovo je tebi “ ozbiljan pristup lecenju”?
Otisao u tvorza da se skines i iz dosade odes kod zatvorskog psihijatra koji te je bas zgotivio.

Za 50 dana u tvorza si naucio mnogo i postao si tamo omiljen. Well done stope. Najbitnije je kako te drugi vide i da li si im zanimljiv
Otisao sam "skinut", iz recidiva sam izasao dobrih 20 dana pre odlaska tamo, kao sto rekah, to je samo prvi korak, i nisam otisao iz dosade. Sad idem dalje. A meni je taj korak i te kako znacio. Ne kazem, sledeci ce verovatno vise mi znaciti, a meni je puno znacio i ovaj...

Ja kod sebe i te kako osetim promene koje mi znace, i ne znam sta bi trebalo da se desi da napravim neki korak nazad.

Imam jos sta da pisem o lecenju tamo, ali dosta za sada.

Nemoj zivota ti bacati akcente na pogresne stvari. A meni se iskreno svidelo sto je doktorka kod mene prepoznala iskrenu zelju za promenom, znaci moj pristup i iskrenost, a ne mene kao lika.
Last edited by StopBup on Sun Mar 28, 2021 5:16 pm, edited 4 times in total.
StopBup
Posts: 3508
Joined: Tue May 21, 2019 1:52 pm

Re: "informativni razgovor"

Post by StopBup »

Kapiram ja sto ti ovo ne shvatas bas ozbiljno, ti odavno imas kontakta sa psihijatrima, a meni je ovo prvi put. Znacilo mi je puno, dosta mi je pomogla, i konacno sam prelomio to oko trazenja strucne pomoci.

Polako, sve ce to doci na svoje, a jos jedna jako bitna stvar mi je sto stabilno odrzavam apstinenciju, a napredak osecam polako ali sigurno, i ne nabijam sebi nikakvo lazno samopuozdanje, sto je ranje bio slucaj. Ne silim se, i potpuno sam svestan da sam jos rovit.
Last edited by StopBup on Sun Mar 07, 2021 10:06 pm, edited 2 times in total.
StopBup
Posts: 3508
Joined: Tue May 21, 2019 1:52 pm

Re: "informativni razgovor"

Post by StopBup »

Jos ovo da kazem, najbitnije su volja i zelja za promenama i uvidjanje gresaka kod sebe, pa te one same navedu na naredne korake.
Frajla
Posts: 1973
Joined: Mon Jul 27, 2015 3:01 pm

Re: "informativni razgovor"

Post by Frajla »

StopBup wrote: Sun Mar 07, 2021 9:41 pm Kapiram ja sto ti ovo ne shvatas bas ozbiljno, ti odavno imas kontakta sa psihijatrima, a meni je ovo prvi put. Znacilo mi je puno, dosta mi je pomogla, i konacno sam prelomio to oko trazenja strucne pomoci.

Polako, sve ce to doci na svoje, a jos jedna jako bitna stvar mi je sto stabilno odrzavam apstinenciju, a napredak osecam polako ali sigurno, i ne nabijam sebi nikakvo lazno samopuozdanje, sto je ranje bio slucaj. Ne silim se, i potpino sam svestan da sam jos rovit.
Stope, proci ce ti zivot kada budes shvatio da moras pristupiti ozbiljno problemu.
Ne znam kako ti vec nije dosadilo da bijes nepoznate bitke i da konstantno gubis/padas

Nemas puno vremena. Kako godine idu, snage i volje je sve manje
StopBup
Posts: 3508
Joined: Tue May 21, 2019 1:52 pm

Re: "informativni razgovor"

Post by StopBup »

Frajla wrote: Sun Mar 07, 2021 10:08 pm
StopBup wrote: Sun Mar 07, 2021 9:41 pm Kapiram ja sto ti ovo ne shvatas bas ozbiljno, ti odavno imas kontakta sa psihijatrima, a meni je ovo prvi put. Znacilo mi je puno, dosta mi je pomogla, i konacno sam prelomio to oko trazenja strucne pomoci.

Polako, sve ce to doci na svoje, a jos jedna jako bitna stvar mi je sto stabilno odrzavam apstinenciju, a napredak osecam polako ali sigurno, i ne nabijam sebi nikakvo lazno samopuozdanje, sto je ranje bio slucaj. Ne silim se, i potpino sam svestan da sam jos rovit.
Stope, proci ce ti zivot kada budes shvatio da moras pristupiti ozbiljno problemu.
Ne znam kako ti vec nije dosadilo da bijes nepoznate bitke i da konstantno gubis/padas

Nemas puno vremena. Kako godine idu, snage i volje je sve manje
Nece mi proci zivot. Ja sam problemu pristupio ozbiljno. Hvala u svakom slucaju, znas i sama da ja cenim tvoje misljnje, jeste da me nekad neozbiljno shvatis, ali ima i razloga, najvise zbog mog ranijeg kenjnja po forumu. Necu ja tebe da ubedjujem sad nesto, u ostalom, ostajem na forumu, i vremenom ces me i ti shvatiti ozbiljnije.

Potpuno sam svestan svojih godina, svestan sam ranjiih gresaka i propusta, i necu sebi vise dozvoliti ranije greske.

Jako mi je drago sto sad komotno mogu da kazem da mnogo bolje shvatam sebe, i da sam krenuo da cenim i volim sebe na pravi nacin. Nista, tu smo, komuniciramo, ukazujemo jedni drugima na eventualne greske, propuste, i bice to sve kako treba, naravno, ne preko noci.

Laku noc!
Akkasha Come Back
Posts: 1167
Joined: Sun Aug 09, 2020 3:55 pm

Re: "informativni razgovor"

Post by Akkasha Come Back »

A izvini, ja tek sad videh ovo, ti si bio navučen na Bup kad si otišao u zatvor na 50dana?
Ako ti nije teško, napiši samo kratko koju terapiju je doktorka dala, mislim nigde to ne pominješ a kažeš izašao si čist?
Ja te ne napadam, samo me ovo stvarno zanima.
Akkasha Come Back
Posts: 1167
Joined: Sun Aug 09, 2020 3:55 pm

Re: "informativni razgovor"

Post by Akkasha Come Back »

P.S. ja ti verujem
Ja sam drugi put tražila od advokata što hitnije da odem u zatvor, jer sam bila non stop u krizi, nisam mogla da "pravim pare", a kod kog doktora da idem kad NIŠTA nije u redu?!

(Advokat me savetovao da razvlačimo i odugovlačimo ne bi li skinuli na manju kaznu)
Međutim, meni je stvarno bilo loše i bukvalno sam rekla: "Idem u zatvor da ne umrem, tamo moraju da me leče."
:!:
I sredim da odem hitno.

U zatvoru kad sam bila prvi put, na samo 6 meseci bila je jedna legenda od devojke na 45 dana, sa nama, tako da ti i to verujem.

Šta su te svi napali? Napiši samo koju terapiju ti dala doktorka i tako ćeš smiriti ljude. Valjda.
StopBup
Posts: 3508
Joined: Tue May 21, 2019 1:52 pm

Re: "informativni razgovor"

Post by StopBup »

Akkasha Come Back wrote: Mon Mar 08, 2021 4:56 pm A izvini, ja tek sad videh ovo, ti si bio navučen na Bup kad si otišao u zatvor na 50dana?
Ako ti nije teško, napiši samo kratko koju terapiju je doktorka dala, mislim nigde to ne pominješ a kažeš izašao si čist?
Ja te ne napadam, samo me ovo stvarno zanima.
Nisam bio navučen na bup kad sam otišao u zatvor, sa bupa sam se skinuo pre više od godinu i po dana. Pravio sam recidive sa dopom. Imao sam recidiv jesenas koji je trajao maks. 40 dana, mislim ni toliko, oko 35, nebitno, dop sam uzimao u tom recidivu, ali ne svaki dan. Nisam se doveo u stanje fizičke krize, ali sam se psihički sjebao dobro. Iz recidiva sam izašao, bio sam čist oko 3 sedmice, pa onda otišao u zatvor.

Pisao sam već, ali nema veze, pio sam 35-36 dana terapiju, nebitno, pio sam rivotril i bensedin, prvo izbacio rivotril, pa bensedin, uz postepeno smanjivanje. Terapija mi je značila, to jest pomogla mi je, jer sam još bio sjeban, i ako sam izašao iz recidiva 3 sedmice pre zatvora.
Post Reply